Матица Боке је у галерији „Јосип Бепо Бенковић“ представила своје ново издање, репринт књиге Дон Ника Луковића из 1930. године „Постанак и развитак трговачке морнарице у Боки которској“. О књизи су говорили предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић, вишегодишњи кустос Поморског музеја Црне Горе Петар Палавршић и новинар и публициста Синиша Луковић.
„Дон Нико Луковић је говорио о познатим бокељским морепловцима, патрунима и капетанима, о људима који су храброшћу, поморским вјештинама и знањем писали историју овог дијела Медитерана, без обзира да ли су пловили за своје личне потребе, за чувену Републику крилатог лава Св Марка или се пак борили против турских пирата, као што је то чинио нпр. капетан Марко Ивановић из Доброте“, рекао је Жељко Комненовић.
„Дон Нико Луковић је овдје говорио о времену у Боки кога на жалост више нема , вријеме када је цвјетало поморство, од чувених бокељских бригантина и баркова, до пароброда. Нова вриједност ове књиге је да она представља Боку о којој данас мало знамо, из пера човјека који је у своје вријеме припадао врху бокељских интелектуалаца, човјек који је био широке провинијенције и бавио се управо оним од чега је Бока живјела и што је и било њено главно обиљежје. Имамо идеју да ова књига ускоро угледа свјетлост дана и на малим екранима у виду документарне емисије и у модерном руху, што би било за добробит Боке , јер људи данас све мање читају а више гледају“, најавио је Комненовић.
(Прилог НОВИ ТВ)
Синиша Луковић, новинар и публициста, врсни познавалац поморске историје је за репринт издање ове књиге написао занимљиву и богату биографију Дон Ника Луковића. „Кад је у питању високи интелект и висока освешћеност о свом завичају и својој средини , Дон Нико је био један од посљедњи бокељских „мохиканаца “ , процјењује Луковић. „Он је током читавог свог живота и јавног дјеловања исказивао симпатије за идеје друштвене правде, једнакости и братства међу људима, што је прије приличио поборнику комунистичке партије него угледном свештенику врло конзервативне и традиционалне организације, каква је Римокатоличка црква . Био је одушевљена присталица југословенства, човјек који се до краја живота држао максиме “Брат је мио, које год вјере био”. Изградио је углед интелектуалца који је у свом јавном дјеловању избјегавао све што дијели, а истицао све што спаја народ који је живио на овим просторима и увјек је ширио љубав медју људима, као своју главну мисију. Осим духовних дужности жупника на Прчању и каноника и катехете Которске Бискупије његов живот је обиљежио и неуморан друштвени и научни ангажман. Поморство је била једна од фокалних тачака научно истраживачког рада Дон Ника Луковића, јер је од малих ногу слушао приче старих капетана, од којих су неки били и савременици славног Ива Визина. Из те љубави настало је преко 160 његових научних и популарно- историјских радова, објављених у разним часописима, зборницима и новинама широм бивше Југославије“. Петар Палавршић, вишегодишњи кустос Поморског музеја у Котору и аутор више књига из области историје бокељског поморства је истакао да је њему књига Дон Ника Луковића била веома важна за рад у музеју.
„За мене као кустоса који мора одлично познавати своју поморско техничку збирку и историју овог краја и поморства Боке. Управо ова књига ми је пуно помогла и послужила, јер је она тачно упућивала на то што треба мало више проучити а обухвата историју од 300 година Боке која се прославила на мору . Дон Нико Луковић је био опсједнут прошлошћу Боке и свога града Прчања , што и не чуди јер се ту сретао са тамошњим капетанима који су некада “тукли” море под једрима. Постоји прича да је посљедњи прчањски брод разбијен у Атлантском океану, на обали Шпаније, али су се сви спасили. Међу њима и ћерка капетана која је касније , као жена, постала мајка Дон Ника Луковића. Тако да је он и судбински био усмјерен и везан за море и приче о мору. Доживио је да види поновни успон бродарства у Боки Которској а негдје пред крај свог живота имао је част да буде почасни гост на крштењу новог брода Југооцеаније, која је тада иначе имала 20-так бродова.“
У сарадњи са Поморским музејом Црне Горе синоћ је приређена и изложба слика познатих бокељских капетана и бродова из фундуса ове установе. Промоцији је присуствовао велики број љубитеља писане ријечи међу којима је био и конзул Србије Зоран Дојчиновић.
