Мастер план гасификације Црне Горе и јавна расправа о Извјештају о стратешкој процјени утицаја на животну средину овог пројекта узбуркала је јавност у Грбљу и Кртолима. Једна од могућности која је поменута у овом плану је пролазак будућег гасовода са коридором од 400 метара приобаљем Црне Горе, од Бара до Дебелог Бријега и расељевање дијела домаћинстава у Радановићима и Радовићима. План гасификације Црне Горе наслања се на геостратешки амерички пројекат изградње гасовода „Набуко“ односно Јадранско-Јонског гасовода који као противтежа руском „Јужном току“ треба да прође од Азербејџана, Турске, Албаније преко Црне Горе и Хрватске до европских земаља. „Не знам како ће те некоме да објасните кућа треба да му се руши јер се налази у заштитном појасу од 60 метара. Ко ће бити спреман да му закуца на врата и каже „сели се са породицом ту гдје си живио 300-400 година и пресели се на неко друго мјесто. Ово је врло озбиљно питање. Имаћемо збор грађана у Кртолима у суботу па вас позивамо да дођете и то објасните. Људи су испрепадани, не знају да је то коридор који се потенцијално може измјестити. Овдје пише да гасовод иде кроз село Радановићи , село Радовићи и да ће доћи до расељавања јер заштитни кроидор 200 плус 200 метара улази у стамбену зону“, рекао је у име МЗ Кртоли и Матице Боке, Иван Старчевић на јавној расправи која је одржана на Цетињу. Он је упитао обрађиваче из Министарства економије да ли ће се у тој зони рушити и нови објекти чија изградња је у току. Старчевић објашњава да је ријеч о својеврсној политици свршеног чина јер пројекат гасовода дефинише трасу гасовода која треба да буде уцртана у Просторни план обалног подручија посебне намјене о коме је расправа завршена у марту прошле године. Гасовод у Црну Гору улази код мјеста Шкодра код Улциња, иде копном до рта Биговица код Бара, одатле креће морем, излази на Трстено, иде преко Ластве Грбаљске, Радановића, преко Ђурашевића, средином Радовића преко Гошића гдје треба да се гради дистрибутивно постројење за Херцег Нови, иде пут Горњим Крашићима улази у море у рт Добреч и даље за Хрватску.
„Коридор мора да прође кроз насељено мјесто, а он има заштићене зоне. Прва зона је пет метара од осовине и ту се рецимо не смију садити биљке чији коријен има преко један метар дубине за што је потребна рупа од пола метра. Следећи коридор иде до 30 метара од осовине гдје не смије да буде објеката и гдје је у будућности забрањена градња. Шира заштитна зона је 200 метара од осовине, значи 400 метара и тој зони се спроводе посебне мјере ако има зграда. Не постоји дио који се може провући за тај коридор који не пролази кроз насељени дио Радовића и Радановића“, објашњава Старчевић. Он је предложио да се коридор измјести и да не иде кроз густо насељене Радановиће и Радовиће, да иде према Тивту кроз Индустријску зону, излази на Кукуљину и да ту буде чворна тачка за гасификацију Тивта и да се тај крак регионалног гасовода настави за Котор. Код Пристана у Раките по предлогу МЗ Кртоли и Матице Боке чвориште за најужи дио који иде преко кумборског тјеснаца за Херцег Нови. Одатле један дио да иде према Хрватској, а други према потреби да се намијени за гасификацију Луштичког полуострва. „Кад се једном уцрта тај коридор у Мастер план у Просторном плану обалног подручја остаће за сва времена. На збор грађана Кртола позвали смо господу из Министарства економије да објесне грађанима и да се ријеше несугласице. У Просторном плану обалног подручја треба ургирати да се коридор тог гасовода измјести“, рекао је Старчевић. Он додаје да Кртољани имају дебело искуство у борби против таквих региоанлних пројеката који су угрожавали становништво- од плана изградње регионалне депоније, подводног енергетског кабла за Италију, канализационих постројења до сада гасовода. На јавној расправи која је одржана на Цетињу представници обрађивача су поручили да је рано говорити о расељавању и да је далеко до финалне верзије Мастер плана гасификације те су ове приче „варијације на тему“.