Главни и одговорни уредник „Слова” професор Веселин Матовић на промоцији у резиденцији Саватија Љубибратића на Топлој је истакао да је „Слово” у својих 45 бројева оправдао своје излажење иако се радило у посебно тешким условима.
– Овај број посветили смо Вуку Караџићу – реформатору српског језика и уз Светог Саву и Његоша носиоца идеје једног народа и једног језика.
– Вукова књижевно-језичка реформа је послије Немањиног окупљања српског етноса на Балкану у једну државу, а затим светосавског оправослављена, несумњиво најважнији моменат у нашој културној историји. Њоме је Вук окупио раздробљене српске крајеве. За то је наш данашњи немар према Вуковом дјелу и Вуковом имену наша срамота пред свијетом равна чину националне издаје. Не сјетити се за вријеме тих јубилеја и не указати пошту Вуку Караџићу исто је у културно-историјском и националном погледу као не указати почаст Светом Сави или Његошу – рекао је Матовић.
Он је додао да је Вук заслужио огромно поштовање јер је сачинио „Рјечник”, који је поред „Горског вијенца” и „Луче микрокозме” највећа књига у српском народу, као и да је превео Нови завјет.
– То нам је и дан-данас готово једини превод коме се диве не само наши већ већи и зналци тих ствари из иностранства. Треба и овом приликом рећи да је Вук Караџић увео српски народ у Европу. Он је увео или боље рећи вратио српску књижевност у Европу. Када је објавио књигу „Црна Гора и Бока Которска” 1836. године на њемачком он је са том књигом упознао Европу са Црном Гором. То је била популарна књига у Њемачкој и да ништа није урадио осим ове књиге Црна Гора је требало да обиљежи његов јубилеј. Ми Вуку свакако нијесмо потребни, али ако ми нијесмо њему – Вук јесте нама – казао је професор Веселин Матовић.
Говорећи у име организатора промоције „Матице Боке” предсједник УО Жељко Комненовић је хумористички нагласио да хвалити Вука Караџића и његов допринос језичкој и духовној заоставштини у данашњој Црној Гори је равно политичком самоубиству. Тешко да ће се чути нека похвална ријеч за Светог Саву, Милоша Обилића и не дај боже гусле…
– Кога брига за Карађорђа, Бранка Радичевића, Ивана Мажуранића, Људевита Гаја -када имате Кончиту Вурст, Парове, Фарме, Гранд параде. Треба што прије скинути окове прошлости, препустити се чарима златног телета глобализма у коме имамо бар-кодове, чипове, у коме нас свакодневно пребројавају, анализирају, снимају прислушкују и прате. Вријеме Вука и Његоша било је вријеме робовања под Турцима, а данас смо робови технологије, учесници ријалитија, у коме нас Велики брат очински брижно будно мотри – рекао је, између осталог, Комненовић