Репринт књиге дон Ника Луковића „Постанак и развитак трговачке морнарице у Боки которској“ у издању Матице Боке, тиватској читалачкој публици представљен је у Збирци поморског насљеђа у Порто Монтенегру. Гости и учесници промоције међу којима су били потпредсједник општине Тиват Илија Јановић и конзул Србије, Зоран Дојчиновић имали су прилику и да погледају и изложба слика бокељских једрењака, капетана и бродовласника из фундуса Поморског музеја у Котору.
„Драго ми је што је овдје организована промоција ове књиге. Мислим да је ово право мјесто за овакву књигу и једну овакву тему. Збирка поморског насљеђа се пуних осам година се труди да сабира и чува оно што је преостало од поморске заоставштине Боке. Не само документе, предмете, артефакте, него и приче о њеној прошлости. Вечерас ће се причати о постанку и развоју трговачке морнарице у Боки которској, а то ће вам приближити три човјека од пера“, најавио је промоцију Дражен Јовановић, стручни сарадник Збирке поморског насљеђа.
Жељко Комненовић, предсједник УО Матице Боке рекао је да иако је ријеч о малој књизи, она је вјероватно најзначајнији спис о историји Боке которске.
„Католички свештеник који је био велики Југословен, свештеник који је исповиједао „црвене морнаре“ прије њиховог стријељања у Шкаљарима, обожавао је Његоша и Илирски покрет, волио вајарство, био велики интелектуалац. Ипак, оно најважније што је Дон Нико Луковић био и што представља је то што је у свом лику и ономе што је радио постао симбол онога што Бока јесте и што је некада била. Мало је таквих личности у историји Боке. Један од њих је био и капетан Илија Дамјановић из Лепетана о коме је Матица Боке објавила прије пар година књигу. То су били људи испред свог времена, који су гледали Боку не из мравље, већ из птичије перспективе“, рекао је Комненовић додајући да је Луковићево стваралаштво било посвећено највише бродовима и чувеним поморцима који су за Боку тог времена били много више од тога што данашњој Боки представљају стратешки инвеститори.
Он је рекао да књижица која је настала на основу предавања дон Ника Луковића на Народном университету у Београду 1930. године представља мапу за сазнање о свему ономе што је значајно и што треба да се зна о поморској историји Боке, од самих њених почетака, златног периода једрењака, до пароброда када је бокељско поморство почело да слаби и нестаје.
Новинар и публициста Синиша Луковић је рекао да би наједакватнија ријеч која би описала поглед на свијет дон Ника Луковића била енглеска ријеч „маверицк“ која у преводу значи „неприлагођеник“. „Био је човјек који је одударао од тока времена у коме је живио и тока околности институција у којима је дјеловао. Колико је дон Нико вјеровао у то што ради и колико је имао љубави према свом завичају најбоље говори завршна реченица његовог предавања које је сабрано у овој књизи : „Можемо са поносом да устврдимо да наш народ не заостаје за велики поморским народима Запада, што нам је јамство велике будућности на мору“. У то је био више него сигуран када је 1930 г. ове ријечи изговарао на београдском Универзитету, када је сублимирао миленијумски историјат бокељског поморства у ових четрдесетак страница и ту буквално исциједио суштину јунаштва, способности и невјероватних примјера пожртвовања и сналажљивости који су се вјековима дешавали на мору. Он је био сигуран да људи који живе у Боки су једни од поморских великана свијета“, рекао је Луковић да и данас у поморској индустрији од укупно 7.000 помораца из Црне Горе, преко 5.000 чине поморци из Боке.
Бокељски писац из Херцег Новог, Никола Маловић је истакао да је дон Нико Луковић један од највећих Бокеља који је ходио овом земљом. „Он као и Предраг Ковачевић у „Историји бокељског поморства“ почиње да нас уводи у ову тему као писац, да не кажем пјесник говорећи да је Бог свако миље дао Боки которској, да су которски и рисански залив налик фјордовима какви не постоје на Медитерану, да су Вериге налик Босфору, а да је херцегновска ривијера налик француској ривијери. Питао сам бројне поморце да ми кажу која је географија за њих најљепша. У огромном проценту сви су били сагласни да је Бока најљепша географија коју су видјели, а ако је неко видио свијета то су наши поморци“, истакао је Маловић. Маловић је рекао да је дон Нико Луковић у књизи „Постанак и развитак трговачке морнарице у Боки которској“ пренио и минијатуре бројних познатих Бокеља, од фра Вита Которанина, неимара Дечана, скулптора Обрада Десиславина који је дао утицај на базилику Светог Николе у Барију, најбољег барокног сликара Трипа Кокоље, папе Сикста Петог Перетија који потиче из Боке. „Имали смо чувене математичаре, ректоре Падованског универзитета, један до најбољих астронома Италије у 19.вијеку био је један Милошевић из Доброте, имали смо генијалне пустолове, Зановића из Будве, имали смо фантастичне представнике књижевности која се и данас учи на филолошким факултетима у региону“, рекао је Маловић додајући да је први пут у овој књизи нашао епитет коју дон Нико Луковић користи за Боку, а то је да су „царске двери државе“. „Приморски народи пропадају ако не знају да користе море“, овај апостроф био могао да стоји уклесан у камену у данашњој Црној Гори. Немати своју морнарицу након 1.000 година је недопустиво“, рекао је Никола Маловић.
