-За честитати је аутору на сакупљању, меморисању сажетости текста,његовом обликовању и на крају објављивању наведених прича.Приче су како сам аутор каже одраз стварних догађаја што им даје посебну литералну вриједност..Оне, по мом мишљењу, литерално не заостају за причама многих и наших и страних аутора рекао је Неђељко Зорић и посебно се као борац Орјенског батаљона осврнуо на опширну причу из овог рада „Узлет и пад Орјенаца“ која је писана на основу историјске грађе и не припада књижевном жанру гдје спадају осталих девет прича ове књиге „Подорјенске приче“.Као свједок и учесник у поменутим, догађајима, слажем се са ауторовом констатацијом о паду Орјенског батаљона у мају 1942 године у Сланом код Требиња мало и често некоректно писано. Тако је, не својом кривицом, неславно завршио прослављени Орјентски партизански батаљон! Управо, тиме се и бави предметна прича закључио је познати ратник и публициста Неђељко Зорић.
-Подорјенске приче“мр Илије Становчића представљју веома занимљиво и, за најшире читалачке кругове, привлачно штиво, како по интерсатности догађаја који се њима приказују, тако и по стилу писања и језичком изражавању, које је питко она је прозна химна природи, благородива ода радости чежње духовности и милосрђа напосе.Те поруке су увијек резултат последичног односа између добра и зла и оне на увјерљив начин афирмишу поштовање:љубави, оданости,патриотизма, опраштања, кајања и других сличних врлина као показатеља доброте, и супротно томе, сатанизују зло, које се огледа у непоштовању наведених врлина.невјери, лажи, кукавичлуку, издаји и осталим понашањима рекао је др Шпиро Вуковић
-Незаборавни мотиви из дјетинства инспирисали су ме да прије пет шест година напишем монографију мог родног села херцегновских Убала, са нагласком на вријеме мог дјетинства у том селу, значи на вријеме непосредно након Другог свјетског рата. Вођен тим истим мотивима, у овом новом наслову, у сјећањима сам оживљавао приче које сам слушао у раном дјетинству. То су по правилу биле приче о стварним карактеристичним догађајима који су се одиграли на овим подорјенским просторима и који су се памтили и препричавали са кољена на кољено и тако остајали да живе у народном сјећању. Свака од тих прича имала је и своју животну поуку и поруку.Моја прича „Узлет и пад Орјенаца“ преставља апел историји као науци да на основу расположиве архивске и друге грађе, на основу бројних писаних и усмених исказа судионика и свједока ових догађаја научно истражи и да одговор како је и под којим околностима дошло до расформирања Орјенског батаљона и ко је за то одговоран. Јели ли у питању била само комадна грешка или можда нечија зла намјера, или нешто треће. Тај одговор заслужују погинули, стријељани или умрли Орјенци, као и они ријетки који су још увијек међу нама. То по мом дубоком увјерењу заслужује и народ западне Боке.
Осталих девет прича ( „Покајање“, Двије матере“, „Илегалац“ „Мештар Иво“, „Пут у злочин“ „Снага љубави“ „Гријех“ „Јајоши“, и „Освета“) су другог жанра су само оно мало благо нараторске мудрости сваког горштака у масиву Орјена. Приповједач каткад и инверзијом уобличује непосредно виђени свијет а а нараторским ријечима универзалног дејства своју грађевинини осветљава.Срам те свјетлости ми се разазнајемо, догађамо и, ево , зборимо рекао је у својој поздравној ријечи аутор мр Илија Становчић.
На промоцији у дворани Парк у име издавача Матице Боке промоцију је водио адвокат Драган Лепетић пресједник Матице Боке
З. Шакотић.