Умјетнички пројекат који је Тивту недостајао
„Ова књига је камен темељац онога што је Тивту недостајало“, чуло се у атријуму Љетњиковца Бућа на промоцији монографије „Тиватски сликари“ чији је издавач Матица Боке. О овом издавачком подухвату говорили су чланови ауторског тима Жељко Комненовић, Весна Барбић, Мирко Ковачевић и Невен Станичић.
У луксузној монографији на 260 страна, на српском, енглеском и руском језику су биографије, критички осврти и репродукције слика Анта Пеана, Миљенка Синдика, Ивана Кнежевића, Љубомира Попадића, Момчила Мацановића, Ивице Аранђуса, Бориса Драгојевића, Зорана Круте, Хане Мирков, Бориса Паповића, Милице Рајчевић, Андријане Иванде Рошо, Владимира Јовићевића, Тање Матковић, Драгана Перичића, Божа Продановића, Миланке Средановић, Раде Иванковић, Васа Стањевића и Зорана Мујбеговића. “Покушали смо да на једном мјесту објединимо све о тиватској ликовној сцени и надамо се да смо у томе успјели. Прави јунаци ове приче су тиватски сликари.Наша идеја је била да правимо монографију о оним сликарима који праве тиватску ликовну сцену и живе у Тивту. Ово је наше читање једног феномена. Публика ће оцијенити да ли смо имали добар критеријум. Тиват је имао шта да покаже и прикаже и на овом плану. Ми смо направили и један искорак јер смо у монографију укључили и најмлађе сликаре. Убјеђени смо да ће се о њима тек књиге писати. Ово је оригинални тиватски производ. Ауторски тим је из Тивта и то, случајно или не, све професори књижевности. Поносни смо и на то што је владала једна позитивна енергија код свих учесника. И тиватски сликари су сами учествовали у изради монографије. Тешко да би Матица Боке успјела да није имала помоћ Општине Тиват, Порто Монтенегра, Луштице Беј, Центра за културу. Такође много су нам помогли Новица Зечевић, графички дизајнер из херцегновског Биро конта и Владе Бојовић из фирме Лутрекс из Подгорице. Књига је штампана у штампарији Широки бријег и сада је предајемо суду јавности. Она наставља свој пут и свој живот. Надамо се да ће монографија имати дуг живот и да ће се појавити и нова која ће ову надмашити. Ко зна можда ћемо је и ми писати“, истакао је Жељко Комненовић. “Тиватски сликари су одавно задужили тиватску средину и најмање што смо могли урадити је да помогнемо у изради ове монографије. Ако говоримо о жени и сликарству логично је да би то могли бити портрети актови и слично. Међутим, они код тиватских сликара нијесу чести. Сва та женска тијела на сликама или су хладни топ модели са демонизованом или ироничном љепотом или тек оживјели охоли кипови или просто гротеске. Изузетак су портрети старијих жена које одишу пијететом аутора. Кад је ријеч о сликаркама у монограифји ту су Радмила Иванковић и Миланка Средановић које су доласком у Тиват пригрили медитеранске мотиве. Оставиле су дубок траг као да су овдје рођене. Радује чињеница да у Тивту ствара неколико сликарки млађе генерације а монографијом су обухваћене четири сликарке: Милица Рајчевић, Андријана Иванда Рошо,Тања Матковић и Хана Мирков”, рекла је Весна Барбић. “Кад смо почели да скупљамо материал установили смо да је ликовна сцена Тивта много богатија него што смо мислили“, рекао је Мирко Ковачевић. Он је додао да постоје и скривени дјелови опуса сликара, а скривени су били јер су и сами сликари били без жеље за неким маркетингом. „Ова монографија није свеобухватна. Недостаје неколико имена, али због краткоће времена нисмо могли све да их укључимо.И сами сликари су помало лењи. Ја сам цјепидлака ии волио бих да су неке ситнице дотјеране до краја. Без обзира на то мислим да је књигаа јако добро испала. Ја сигурно не бих учествовао у пројекту из локалпартиотских разлога. Да не мислим да овдје постоји велики умјетнички квалитет не бих ни учествовао. Посебно бих изводио сликара Антона Пеана који је много бољи сликар него што се о њему мислило“, рекао је Ковачевић.
„Ова монографија је камен темељац нечега што је Тивту недостајало. Иначе, ми у Тивту слабо записујемо. Пројекат Матице Боке је вриједан пажње и похвале. Надам се да ће бит и нових монографија, можда о сликаркмаа, о оним који су радили аквареле и слично. Тиват је специфичан по ликовној сцени. Много прије слике Тивћани су се срели са музиком, тенисом, фудбалом, позориштем. Тек на крају јавили су се тиватски сликари. 1976. је био први тиватски ликовни салон. Први школовани сликари били су Антон Пеан и Миљенко Синдик. Интересантно је да у том периоду прави интелектуални потенцијал Тивта на неки начин био у тој ликовној сцени. Миљенко Синдик је рецимо писао на више тема. Можда тада и није био схваћен. Ликовна сцена Тивта данас је постала једна од значајнијих. Данас у Тивту има пет великих галерија које раде свој посао.Три су само у Порто Монтенегру. Очекујемо да ће се ова монографија оговарати, да ће се скупити нови ауторски тим који ће направити бољу и сретни смо што смо први и што ликујемо над својим успјехом“, рекао је Невен Станичић. Уочи промоције у Збирци поморског насљеђа приређена је веома запажена и посјећена изложба тиватских сликара чији су радови заступљени у монографији.
Наредна промоција монографије одржаће се 15. септембра у комплексу Луштица Беј.
Ж.К.