Подгорица, 26.01.2016. године
Одговор: Закони нуде квалитетна рјешења, Министарство отворено за сарадњу
На текст објављен 24. јануара у дневној новини Дан под називом: Корупционашки покушај отимања приватне својине, Министарство одрживог развоја и туризма даје, у складу са Законом о медијима, сљедећи одговор:
На почетку, наглашавамо да Министарство није добило позив од Матице Боке, нити других организатора трибине на којој су разматрана два важна документа ове институције – Нацрт закона о уређењу простора и изградњи објеката и Предлог закона о морском добру, да узме учешће на истој. Ово истичемо зато што се чини сврсишодним да се, на трибину која би за циљ требало да има размјену мишљења и објективно информисање свих заинтересованих страна, позове и она институција која је предлагач поменутих закона. Тако бисмо, увјерени смо, на лицу мјеста, умјесто путем медија, могли дати ближе информације о, макар дијелу отворених питања. Стога овим путем истичемо да смо на располагању за достављање свих додатних појашњења, те евентуални састанак, са циљем остваривања сарадње на ономе што је, без сумње, заједнички посао: добијање квалитетних законских рјешења као основе развоја.
Истовремено, као одговорна институција, дио закључака скупа, које смо прибавили путем медија, ћемо третирати као примједбе добијене најавној расправи за Закон о уређењу простора и изградњи објеката, која је трајала претходна два мјесеца.
Овим путем, дајемо кратак осврт на теме које су, током предметног дешавања, означене као спорне:
Објекти од општег интереса дефинисани су Нацртом закона о уређењу простора с обзиром на њихов значај за уређење простора и изградњу објеката. Дефинисање објеката од општег интереса овим законом није везано за својински режим, односи се на све облике својине и није, по том основу, у било каквој у вези са законима којим се уређују имовински односи ( Закон о државној имовини Законом о својинско – правним односима и др.)
Посебна пажња при изради Нацрта закона о уређењу простора изградњи објеката посвећена је третману бесправних објеката.Нацртом закона није предвиђено „рушење и исељавање људи на дивљим насељима“ како се наводи у саопштењу Матице – већ се, напротив, предлажу рјешења према којим ће се бесправни објекти уклопити у планске документе односно легализовати.
Када је у питању заштита интереса – упућујемо да је Нацрт закона о уређењу простора и изградњи објеката конципиран на начин да се оствари једно од основних начела овог прописа, а то је остваривање и заштита јавног интереса и остваривање и заштита приватног интереса, али не на штету јавног интереса.
Дио морског добра, према Предлогу закона о морском добру може се дати на коришћење правном или физичком лицу, домаћем или страном, за обављање привредне или друге дозвољене ђелатности или привез пловног објекта – и то давањем у закуп или концесијом, у складу са законом.
Морски добром управља Агенција, коју оснива Влада. План управљања морским добром доноси Скупштина на предлог Владе, а годишњи програм управљања доноси Влада. Агенција је дужна да у року од три мјесеца за који се годишњи програм доноси, поднесе Влади извјештај о реализацији тога програма. Агенција је дужна да подноси Влади годишњи извјештај о стању морског добра и финансијски извјештај најкасније до 30.априла текуће године за претходну годину, а органу управе надлежном за послове финансија до десетог у мјесецу за претходни мјесец, извјештај о оствареним приходима по основу накнада од закупа и концесионих накнада. Предложеним, као и другим законским рјешењима, у потпуности се контролише рад Агенције као и контрола коришћења финансијских средстава.
Концесија на морском добру даје се на начин и по поступку утврђеном законом којим се уређују концесије, уколико за поједине ђелове морског добра законом није друкчије прописано. Међутим, како је у надлежности Агенције и покретање поступка за дођелу концесије лука од локалног значаја, Предлогом је предвиђено да је концесиона накнада, при чему се мислило на ову врсту концесионе накнаде, приход Агенције.
Утврђивање границе морског добра је једно од најзначајнијих питања Предлога закона, које се рефлектује на свеукупни третман морског добра. Обухват границе морског добра дат је на начин којим се онемогућава дискреционо право било ког органа при одређивању захвата морског добра и морске обале. У том смислу, дат је обухват морског добра и морске обале, као и начин утврђивања границе морског добра и морске обале, коју утврђује Државна комисија за утврђивање границе морског добра. Појас од 6 метара односи се на морску обалу, он је дакле, фиксан, и не износи, као по важећем Закону најмање 6 м, с тим што може бити и ужи ако то захтијева кнфигурација терена, природни услови и др.
Предлогом закона о морском добру не дира се у право својине ни друга стварна права на непокретностима на морској обали и другим ђеловима морског добра, стечена у складу са прописима донијетим до ступања на снагу овог закона – при чему су заштићена права по основу наслеђивања и права по основу којих се воде поступци. Сем тога, имовинска права на дијелу морског добра које може бити предмет приватне својине и других стварних права, а које није природно богатство или добро у општој употреби – могу бити у промету.
Предлог закона о морском добру уређује управљање, коришћење, унапређење, заштиту морског добра, као и друга питања од значаја за морско добро и овај пропис директно не утиче на врсте планских докумената које се прописују Нацртом закона о уређењу простора и изградњи објеката.
Министарство стоји на располагању за сва даља појашњења и сарадњу по овим питањима.