Говор предсједника УО Матице Боке Жељка Комненовића на Светостефанском црквено народном сабору у манастиру Савина 15.августа 2019.г.
Ваше високопреосвештенство, ваша преосвештенства, часни оци, поштовани предсједници бокељских општина, господине конзуле, поштовани Бокељи, поштовани Новљани, браћо и сестре.
Честитајући славу града, светог првомученика и архиђакона Стефана општинском руководству и грађанима Херцег Новог, желим да вас упознам са ставом Матице Боке о предлогу Закона о слободи вјероисповјести.
Да је актуелна власт у Подгорици ријешена да се по сваку цијену обрачуна са коријенима, вјерском слободом, традицијом и духовношћу православног народа, постало је јасно 2015. године када им није прошао први покушај успостављања тзв. Закона о слободи вјероисповјести, који ту слободу јемчи свима вјерницима сем нама, православном народу Боке, Црне Горе и Брда. Тада су и прокламовали свој циљ- стварање новог идентитета грађана, обоготворење државе, државни интервенционизам над Црквом и народом, једном ријечју обрачун са прецима, силовање духовности и сатанска доминација материјалног у најбољем духу западног Мамона коме се клањају. Сачекали су четири године и идентичан текст, без јавне расправе и консултација са Митрополијом црногорско приморском поново подметнули мислећи да ће вјерни народ препустити своје светиње и гробља предака атеистима и шачици црквених изгредника које нико у Православљу не признаје и познаје. Стигао је одговор народа на Тројичинданском сабору, али и став Васељенске патријаршије од које су мислили да ће добити благослов умјесто анатеме.
Просто је невјероватно и забрињавајуће што заговорници ове опасне и у православном свијету незабиљежене и нечувене идеје која своје коријене има у агресивном комунистичком атеизму, одузимање светиња српског народа и њихову предају неканонској псеудо религиозној групи регистрованој 2000. године у полицијској станици, правдају наводним „помирењем православног народа“. Свакодневно можемо пратити правдања таквог наума, слушати и читати њихове истине које преносе лажни историчари и сумњиви аналитичари, иако је истина била и остала једино да они служе интересима оних који желе да потпуно исти правни модел примијене над имовином и светињама Српске православне цркве на Косову и Метохији и Хрватској и да на 800 годишњицу постојања, пољуљаљају темеље наше свете цркве.
Бока которска данас чува преко 70 одсто материјалног културног блага у Црној Гори, има преко 200 православних цркава и манастира, бококоторско православно свештенство, на десетине хиљада православних вјерника који вјерност својој Српској православној цркви, свом роду, светињама и традицији немају потребе да доказују. Она је доказана и показана кроз вјекове, а доказује се и дан данас. Доказана је и на Кривошијском устанку, Кртољским и Грбаљским бунама, великом бокељском народном збору 1848. године на Прчању, Бокељским добровљцима у Првом свјетском рату, 13.јулу. Доказана је масовним присуством данашњих Бокеља и њихова заклетва на Тројичинданском сабору у Подгорици, и одбраном крстионице на Михољској Превлаци. Доказана је првим српским народним школама на Словенском Југу – у Кртолима и Морињу, данком у крви који су стари Балићи дали новским Турцима да би саградили цркву Свете Неђеље на Јошици, доказана је благословом Светог Саве, топаљском општином, немањићком задужбином – црквом Светог Луке у Котору, Светомихољском Превлаком првом Зетском епископијом, Манастиром Савина пред чијим су крстоносним куполама вјековима скидали капе сви бокељски поморци – и православни и римокатолици кад су упловљавали у вољени залив по повратку са свјетских мора и океана.
Православни Срби из Боке су знали да опстану, сачувају своје име, српски језик, ћирилицу и светиње живећи у разним царевинама, краљевинама и империјама које по правилу нијесу благонаклоно гледале на њихов православни идентитет, панславенство и љубав према слободи. Сви становници Боке, иако су политички легалисти и лојални држави у којој живе, добро памте како је 1945. године Бока которска присаједињена Црној Гори под тачком разно, али памте и да се по ослобођењу у Великом рату, бококоторска епископија ујединила у Српску православну цркву директно преко Патријаршије у Београду а не преко Цетиња. То морају да знају и представници данашње власти у Црној Гори и да добро размисле о својим следећим корацима.
Због свега тога, данас и на овом светом мјесту креаторима нових, опасних подјела које угрожавају опстанак нашег народа, можемо поручити да православни народ Боке которске не пристаје да преда храмове, цркве, манастире и гробове предака атеистима и авантуристима који се крију из државе и да ће својим животима и молитвом бранити своје светиње. Није паметно искушавати мудре и слободарске Бокеље који знају за ријеч Светог Кнеза Лазара Грбљановића– Боље да нас унуци мртве памте, него да нас синови живе забораве.
У манастиру Савина, 15.августа 2019.г