Матица Боке у Петровцу организовала јавну трибину посвећену предлогу Закона о експропријацији
Отимају приватну својину да би је дали странцима
Петровац -„Закон о експропријацији крши право својине које је темељено уставно право и он мора претрпјети суштинске измјене. У супротном слиједе грађански протести“, поручено је на трибини коју је НВО „Матица Боке“ организовала у простору „Црвене комуне“ у Петровцу.
Медијатор скупа, мјештанин Петровца Видо Зеновић је подсјетио да се 15.јуна у свијету обиљежава 800 година од доношења Декларације „Магна карта либертатум“, „Велика повеља слободе“ коју је донио енглески краљ Јован без земље. „Гле чуда, ми се послије осам вјекова у 21.вијеку боримо да заштитимо своју имовину“, рекао је Зеновић истичући да приватна својина нијесу само непокретности већ духовно насљеђе, породични аманет и осјећања.
Предсједник УО „Матице Боке“, Жељко Комненовић је истакао да је разлог за организовање трибине чињеница да су предложене измјене Закона о експропријацији доказ да држава по убрзаној процедури на основу нејасног јавног интереса жели да дође у посјед приватне имовине не само на Приморју већ широм Црне Горе. „Постоји читав сет предложених законских рјешења, од Закона о Морском добру, Закона о експропријацији па све до предлога Закона о просторном планирању којима власт припрема терен да одузима приватну својину по убрзаној процедуру, без правичне надокнаде и права на жалбу. Кондо хотели и луксузне виле какве ничу широм Боке и Приморја нијесу и не могу бити јавни интерес“, поручио је Комненовић. Он је подсјетио да су Матица Боке, грађански ентитет „Наше огњиште“, НВО „Могул“ из Улциња, Тиватска Антикорупцијска акција, НВО „Јаз – Мрчево Поље“ и Грађанска Алијанса 28.маја у Бару донијеле Декларацију о заштити приватне својине која ће бити понуђена на онлајн потписивање.
Божидар Чармак из Удружења „Наше огњиште“ из Буљарице је истакао да испада да је „бизнис баријера приватно власништво на одређеној имовини“.
„Оно што је било немогуће од када постоји приватна својина, данас је могуће. Одустајемо од цивилизацијских принципа. Због чега? Због тога што моје име или име мог оца стоји у књизи непокретности. Требају страни инвеститори да буду власници наше земље. То је граница испод које нећемо ићи и нећемо попустити ни један сантиметар. Ако су у питању Арапи, Руси или било ко други нека се створи административно правни оквир за развој Буљарице, Мрчевог поља или других крајева. Нећемо дозволити да држава буде инвеститор у наше име јер је празан буџет. Ми нијесмо створили јавни дуг, већ они који су планирали оваква 23 разна пројекта од Будве до Бијелог Поља“, поручио је Чамрак.
Члан законодавног одбора Скупштине Црне Горе, Невен Гошовић је оцијенио да је предлог Закона о ескпропријацији досад незабиљежен модел захватања у приватно власништво по скраћеном поступку при чему се крше права власника непокретности зајамчена Уставом и као и међународним документом каква је Европска конвенција о заштити људских права и слобода. „Предлогом тог закона власник се лишава права својине ступањем на снагу владине одлуке којом се утврђује јавни интерес у области стратешког интереса за економски развој или за реализацију пројеката који доприносе смањењу јавног дуга. Значење ових формулација не разрађује се ни у ком виду. Све се обрнуло наопачке“, истакао је Гошовић додајући да на рјешење предвиђеним предлогом нема право жалбе, а корисник експропријације стиче право да ступи у посјед непокретности без рјешења и правичне накнаде.
„Јавни интерес мора бити утврђен Законом. Ако постоје изузеци да то чини влада морају се прецизно навести који су то случајеви, на основу чега се то ради и како се штите интереси власника непокретности“, навео је Невен Гошовић.
Посланик Обрад Гојковић рекао да влада Црне Горе иако је повукла предлоге Закона о морском добру и Закона о експропријацији није од њих одустала. „Да је среће кад је овај Закон прављен били би сви ми позвани, дали своје предлоге и завршили би тај посао са консензусом и не би било проблема. Ово је наставак приче у којој смо изгубили привреду, остала је приватна имовина, остало је морско добро. То је нажалост циљ онима који желе да стекну богатство без рада. Привремено смо зауставили Закон о морском добру, али они и даље раде на томе да тај закон прође. Вјерујем да је и овај предлог Закона привремено повучен. Сада се пребројавају посланици како да се тај Закон провуче“, рекао је Гојковић истичући да у скупштини постоји одређен број посланика који су спремни да амандмански дјелују на измјене ових Закона у сарадњи са невладиним удружењима и грађанима.
„Основали смо хрватску удругу „Крашићи“ због тога да се боримо против отимања земље. Небитно да ли су власници Хрвати, Срби или људи који су власници непокретности. Имали смо проблеме са Морским добром, писали Хрватској грађанској иницијативи, посланици Љерки Драгичевић. Никад нијесмо добили одговор. Од бившег министра Предрага Ненезића добио сам интересантан документ. Пише да је држава продала Ораскому државну имовину и да је то њихова земља. Та земља није њихова, дефинитивно су обманули Ораском и правнички речено довели купца у заблуду“, рекао је члан „Тиватске акције“, Павле Јурлина. додајући да држава овим предлогом закона крши и права мањина којима узима земљу без правичне накнаде.
Драган Буздован из НВО „Јаз Мрчево поље“ је истакао да грађани желе да буду партнери власти, како би од приватне имовине имала корист и држава и власници. „Ако је у питању јавни интерес могу рећи да смо ми у Грбљу од Плоча до Јаза за пут дали имовину како би се пробио пут до села Ковача. Бесплатно ћемо дати своју имовину како би се пробио пут до Бигове. Ми смо партнери у тим случајевима државе, али се питам да ли ова држава ради за нас или против нас“, питао је Буздован.
Предсједник ове НВО, Илија Бућин је рекао да су Грбљани јединствени у одбрани своје имовине и спремни да у случају да власт не услиши оправдане захтјеве грађана учествују у протестима и блокади путева. „Нацрт овог Закона је противуставан и задире у људске слободе. Ако ова допуна не дај Боже прође, остаје нам само да физички бранимо нашу земљу. Доста нам је неправде коју трпимо преко 60 година“, рекао је Бућин.
Саво Клакор, одбрник иоз Кртола у тиватском локалном парламенту је рекао да је задњи моменат да се невладина удружења, грађани и политички субјекти саберу како би се спријечило отимање приватне својине што је темељ питања опстанка на овим просторима. „Задњи је моменат да се саберемо око заједничког циља, а то је опстанак на овом простору. Ако тога нијесмо свјесни, мислим да ћемо за 20 година доћи до тога да се широм Црне Горе питамо ко је остао до старосједилаца“, поручио је Клакор.
Васко Костић из Матице Боке је нагласио да су се преци Бокеља топили морима, радили на Суецком каналу, по Цариграду, Америци и Африци како би стекли имовину и обезбиједили егзистенцију свом потомству. „Данас људи због дуготрајних судских спорова дижу руке од свега. Кажу „Нека носе све“ када виде колико треба плаћати нотаре и адвокате. Нека се бар зна како се ово стицало и како се растицало“, рекао је Костић.
Ж.К.