У Херцег Новом представљен Зборник радова са трибина о српском језику

Матица Боке у сарадњи са Активом професора српског језика из Никшића и херцегновским невладиним организацијама, у резиденцији Љубибратића на Топлој организовала је промоцију Зборника радова са трибина о српском језику које је организовала у периоду од 2014. до 2016. године, као и новог 48. броја часописа „Слово“. Међу гостима промоције били су генерални конзул Србије Слободан Бајић и конзул Зоран Дојчиновић. Зборник је издат средствима Министарства спољних послова Србије, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Публикација је скупила предавања са трибина посвећених 21.фебруару Међународном дану матерњег језика који су излагали проф др Јелица Стојановић, доц др Драга Бојовић, проф др Вукашин Баћовић, Веселин Матовић, Гордана Стијепчић Булатовић, Тодор Живаљевић Велички, Васко Костић, Слободан Чуровић као и преписку Савјета родитеља ОШ „Бранко Бринић“ из Радовића са надлежнима око укидања наставног предмета „српски језик и књижевност“ 2011. године. Поздрављајући присутне предсједник УО „Матице Боке“, Жељко Комненовић је нагласио да ће Зборник имати велику вриједност за историчаре језика и публицисте првенствено због објављене преписке родитеља ученника из Кртола са надлежним службама. „Мислили смо да су вјекови борбе за културну еманципацију и слободну употребу српског језика давно из нас. Међутим ми смо и даље у првој линији фронта рата који траје несмањеном жестином. Борбе у којој владине институције укидају Уставом загарантована права дјеци и њиховим родитељима. О тој борби можда најбоље говори спомен плоча на школи у Морињу коју је поставио морињски школски добротвор и трговац, Криле Милиновић. „Међу огњем, водом и вучјим зубима дижем православном роду ову стубове. 1848. године“, записао је овај проницљиви Морињанин завјештавајући тестаментом кућу и дућан на обали мора за школу“ да се дјеца ту вазда буду учити“ и да се кућа никад не смије продати“, истакао је Комненовић.

„Зборник радова о српском језику и ћирилици обухватио је све трибине које је Матица Боке организовала од 2014. до 2016. године. Тих трибина не би било, а ни Зборника, нити би се ми колико нас је скупили, да није било честитих професора из Никшића који нијесу пристали да одбаце ћирилицу и српски језик. Да га назову матерњим, бошњачким, хрватским и црногорским. Захваљујући њима још увијек се боримо иако су резултати те борбе тешки. Не могу да прихватим да се сва школска документација која се писала на ћирилици, а међу њима и свједочанства, сада се пишу на латиници. Чак се се и Луча пише латиницом. Тешко је то прихватити. То су главари наумили. Да нам узму језик и да га преименују и да ћирилице нема. Остаје да се боримо индивидуално колико можемо. У сваком злу има људи. Зборник говори о трибинама на којима се говорило о језику који је утро путеве давно прије Ћирила и Методија. Језик је суштина бића, народа и појединца. Ако тога нема, нема ни народа ни човјека. Посебно ме импресионирао други дио зборника који говори о борби Савјета ОШ „Бранко Бринић“ из Радовића са институцијама у одбрани српског језика. Прочитајте само одговор замјеника министра просвјете и културе, Весне Вучуровић на захтјеве родитеља. Колико је у одговору перфидности, наметљивости, па на концу и силе. А силом се све ово и ради“, рекла је Гордана Стијепчић Булатовић.

„Предмет који је толико година, деценија, можда и вјекова био Спрски језик сада одједном постаје неко чудо који се зове „матерњим језиком“. Постепено смо се на то чудо привикавали, да би се се појавило нешто још горе, настало је четворојезично чудовиште. Ми Срби, традиционални Црногорци који припадају том духовном и језичком корпусу смо у стању депресије. Ја сам професор физике, али је мој доживљај Српског језика је толико снажан јер ја физику не могу предавати ни на једном другом језику сем Српском. Ове друге слабо разумијем а имам доста година да би их учила. Моје колеге су сад расијане од Никшића до Београда. Одлучила сам се на ћутање. Задњих година ћутим и посматрам. Мислила сам не може бити горе, али актуелни тренутак у Црној Гори је застрашујући. У Црној Гори сада имамо отворено покрштавање, крсташки рат против традиционалне Црне Горе. Стање у црногорским школама ја не могу другачије да назовемо него паклом. Сад су сва свједочанства латинична, а родитељ мора да дође и тражи у Његошевој Црној Гори да свједочанство његовог дјетета буде исписано ћирилицом“, рекла је Марија Лалатовић. Она је истакла да ћирилица неће нестати. „Сачуваће је достојнији народи, Руси, Бугари. Македонци. Ћирилица неће нестати. Нестаћемо ми ако се не пробудимо“, поручила је Лалатовићева.

Уредник часописа „Слово“, Веселин Матовић је рекао иако се наизглед чини да није тако, борба за српски језик у Црној Гори, има ефекта. „Вјерујем да све се то негдје чује, да све то неко пише, да се све то негдје слаже у неким књигама које не видимо, које можда нећемо ни читати али које ће се једног дана појавити. Из њих ће читати и њих ће разумјети наши потомци. Свака школска година већ деценију ипо завршава се неком драмом, ударом коју спрема Министарство просвјете пртив ђака и родитеља. Прво та диплома Луча која се додјељује најбољим ученицима ове године је штампана латиницом. То је велики апсурд, једна лудост. Расписали су конкурс, па је изабран најбољи ученички рад, наравно латиницом. Дали су и први пут свједочанства на латиници. Праве вјеште замке и те ступице у које  ми наглавачке упаднемо. То је иста ступица као у Закону о личним исправама који је донијет прије седам-осам година. Веома вјешто су то извели. Мило Ђукановић прије неколико дана на ТВ маше- само 30.000 људи у Црној Гори се изјаснило да му лична карта буде написана на ћирилици. Статистички податак јасан – мање од 15 одсто грађана се заложило да му лична документа буду исписана ћирилицом. Знамо да то није тако и да би се много више људи заложило за ћирилицу. Већина људи је незаинтересована, а латиница се подразумијева. Кад имаш збир од само 30.000 личних карата на ћирилици, наравно да ће званичници рећи – ово је латинична земља, требају и свједочанства да буду на латиници. У Уставу стоји да су два писма равноправна, али не лези враже да би се Устав спровео мора се направити закон о реализацији те уставне одреднице. Међутим они од доношења Устава неће да донесу тај закон како би манипулисали“, рекао је Матовић.