Српска православна црквена општина Грбаљ и организациони одбор на чијем је челу познати грбаљски предузетник Станко Магуд приредили су добротворно вече за завршетак обнове конака манастира Подластва. Позиву се одазвало преко 200 вјерника из Грбља и Боке, међу којима су били предсједник општине Котор, Владимир Јокић, предсједник СО Будва, Ђорђије Вујовић, потпредсједник будванске општине Веселин Марковић и архијерејски намјесник бококоторски Момчило Кривокапић. Прикупљена средства биће намијењена за завршне радове и живописање унутрашњости конака. Манастир Подластва је духовно средиште Грбља, подигао га је Цар Душан 1350. године на мјесту ранохришћанске цркве из 5. вијека. У својој богатој историји манастир је шест пута рушен и обнављан. Скуп је благословио протојереј ставрофор Момчило Кривокапић. „Шта има љепше него кад се састанемо да чинимо добро, а тек кад се чини добро манастиру који је окупљао вјековима не само Грбљане. Сад треба манастир вратити да сија у пуном сјају. Живимо у 21.вијеку, па треба ту да буде нешто што обиљежава наше вријеме а да се сачува аутентичност. Важна је ствар што се дошли у толиком броју, прво да види шта се ради, а онда и да помогнете онолико колико можете. Најважније је да у томе учествује много људи, није добро кад то ради само неколико људи. Добро је да се умноже и молитве и жеље, а онда ће радост окупљања бити много већа, јер ће свако осјећати да долази у своје. А ово је наш манастир, манастир који је вјекове претрајао и трајаће до скончања времена“, истакао је архијерејски намјесник бококоторски.
Званице донаторске вечере поздравио је горњогрбаљски парох Миајло Бацковић који је водио програм. „У овом нашем светом манастиру гдје су вјекови оставили своје трагове, гдје су Грбљани исписали највеће странице историје Боке и српског народа, одакле је отишао мали Лазар и постао велики цар српског народа и уписао нас у књигу царства небеског, поздрављавам све вас који сте дошли да својим присуством и љубављу помогнете да довршимо његову обнову. Ове радове које видите око нас, манастир је сам себе обновио. Продајом једне парцеле манастир је сам уложио и обновио ово што видите око вас и љубављу људи који су помогли и вашим доласком уграђујете себе у манастир и враћате дуг својим прецима“, рекао је Бацковић.
У име Српске православне црквене општине грбаљске и сестринства манастира Подластва, скуп је поздравио Иво Бајковић. „По Младену Црногорчевићу, манастир је зидан у немањићко доба. Предање је да га је подигао цар Стефан Душан као задужбину пошто је туда пролазио 1350. године. Манастирска црква Рождества Богородице у 14.вијеку била активна и да је опстајала. У порти манастира се налази ранохришћанска крстионица из краја 5. и почетка 6.вијека као и мозаици из истог периода. Први писани подаци о манастиру су са почетка 15.вијека, тачније од 1419.године када је Никола Ерцеговић из Врановића завјештао „цекин свијећа за душе мртвима и за здравље живих.“ 1427. године, на Митровдан овдје донијет познати Грбаљски законик који се састоји из 126 тачака. То је уједно и други законик који је донијет у српским државама. Законик је објелоданио Вук Врчевић 1851.године што казује да је манастир и духовно и свјетовно са становишта Грбљана мјесто гдје су доношене значајне одлуке“, рекао је Бајковић.
Предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић је истакао да вријеме духовне обнове у свијетлу сталне конфронтације државе са насљеђем коју баштини Митрополија црногорско приморска и православни народ Боке. „Обнављање светиња никад није било лако и једноставно, на њу власти често у прошлости нијесу гледале благонаклано. Посебно ако су у питању завојевачи и оне власти које свој политички кредо граде на темељу антихришћанства и политичког интервенционизма. Зар није тако било и на примјеру овог светог манастира када је тадашња будванска власт послије великог земљотреса издвојена средства за реконструкцију преусмјерила на изградњу и поправку будванских хотела. Бока је ризница светих цркава и манастира, а стари Бокељи су чак давали и данак у крви Турцима како би светиње градили и тако потомцима у аманет оставили генетски и духовни код ка залог будућности. Запитајмо се за тренутак, зашто су наши преци у временима ратова и глади која је често куцала на њихове прагове толико улагали у изградњу храмова, због чега су наши свети краљеви и кнежеви и у најтежим временима, а у одморима од битака и бојева зидали храмове? Зар нијесу на тај начин жељели да утврде православни бедем тамо гдје је најјужнија граница православља и да оставе трајно свједочанство потомцима ко су, од кога су и куда треба да иду? Обнове светиња нема без духовне обнове. Обнављајући манастир Подластву и његов конак Грбаљ обнавља себе, остављајући трајан траг и завјештање будућим нараштајима који ће се поносиити вама као што се и ви поносите својим прецима“, рекао је Комненовић. У програму су наступили вокална солисткиња Даница Црногорчевић, народни гуслар Голуб Биговић и дјеца рецитатори Милош, Андреа и Никола Пима.
